Рецензија
Започети рецензију пете по реду збирке песама познатог младог песника Жељка Кужета, немогуће је без утисака из прве четири збирке, а они су садржани у сентенци: "Вечна љубав у својим спокојним рукама држи земљу, ваздух и дубину", те у мисли: "Пред птицом времена кратак је век..."
Типично лирско стваралаштво обасјано душевношћу, које плови кроз вечност и пролазност, памти моменте из живота упечатљиво, снажно и нежно, с осећајем тражења изгубљене животне среће.
Бити достојанствен, тужан, разочаран, волети и само волети, пловити у сопству свога бола, бити супстрат властитог душевног хтења, признати грешке прошлости, градити нова злагања, нове пориве и карактере душевности суштина је ове збирке.
Извори обимни, извори душевног бола ломе се кроз призму сећања и чине калеидоскоп утисака, што је највећа драгоценост збирке. Иако наиглед исте песме, збирка је подељена у два дела, као и све досадашње, што је на неки начин заштитни знак овог аутора.
У оба дела истина је само једна, поштење проткано емотивним вртлогом исписује душевни светионик боли, наде, залагања у песмама: “Сенка", "Анђео", "Опрост", "Кривица", "Плач", "Љубав", "Циганка" и др. остављају снажан и упечатљив утисак на читаоца.
Стих, контраст и бројне метафоре дају снажан осећај уметничког песничког занатства, које плени искреношћу и надањима, уз протканост божанским надахнућем праштања. Суштина самог доживљаја крије се у пажљивом читању збирке.
Главна окосница целе збирке је песма "Сенка” која дужином доминира у првом делу збирке. У њој реч малена чини врсту опчињености, бескрајности љубави, бол душе, патњу, чежњу. Ово је изнето снажним контрастима који, својом супротношћу, чине највећу вредност, како свих песама овог аутора, тако и ове а и читаве збирке.
Сви стихови у песмама дати су у једном даху под снажним стваралачким нагоном, без поправке и преправке. Дакле, песничка слобода коју овај аутор максимално користи, намерно губљење ритма, спајање наизлед неспојивог је та посебност коју ваља открити читањем и ове збирке, јер све песме овог аутора имају заједничку нит која нам не дозвољава да олако продремо у њихову суштину и тера нас да их читамо изнова и изнова.
Милан Павлица
---------------------------------------------------
ЉУБАВ
---------------------------------------------------
СЕНКА
Малена, ех моја малена
Немој бандоглава сузе лити
Зашто не пустиш оно што беше
Зашто не живиш оно што ће бити
Живи малена с осмехом својим
Остани луцкаста ко што си била
Не, не мењај се ни због чега
Чак ни снова које ниси остварила
Не буди тужна малена моја
Не мењај лице које се смеје
Које заразно убија невоље
А оног што слуша милује, греје
Не прати моје кораке малена
Ходај по стазама само својим
Кораке које желиш да чујеш
Не можеш, јер ја не постојим
Не тражи кораке оног што не постоји
Не тражи у мојим речима себе
Нисмо ми ни били, а било јесте
Нема ту малена ни мене ни тебе
Узалуд трагаш за имагинарним
Нема ту речи ни слика твојих
Ја немам име ни презиме
Не тражи малена оно што не постоји
Не иди за трагом корака, малена
Који су одавно туђи постали
Изгубљени за твоје очи и уши
Од којих ни трагови нису остали
Не буди сенка која се губи
Моја си звезда била и остала
Изнад града заувек изгубљеног
За кораке твојих малих стопала
Ти си мој најлепши цвет у башти
Али незасађен године броји
Таква је његова била судбина
Ко да га засади кад не постојим
Малена моја избриши баш све
Добро, лоше, тебе и мене
Сећања своја забораву предај
На којима се виде моје сене
Не зато, малена, јер те не волим
Не малена, него што се бојим
Не тражи сену ни кораке моје
Не тражи малена, ја не постојим
Пусти малена да живот тече даље
И живи оно што ти Бог спрема
Заборави мене, мој лик и очи
Не чувај оно чега ни нема
Ти мислиш малена да терам те
Кад хтела си ми баш све да даш
Ех, кад би знала малена моја
Али боље је ипак да ништа не знаш
Јер кад би знала малена моја
Тад било би ти много горе
Иако воле ипак за љубав
Непостојећи не могу да се боре
Заборави малена сећања и маште
Животе нам никада други не кроје
Не губи дане мислећи на оне
Нечујних корака, који не постоје
Зато пусти, не тражи моје трагове
У прашини улице што тугу је свила
Не тражи кораке којих нема
И сенку која никад није ни била
Остави прошлост мртвима малена
И паучину нека сећања крију
Не тражи кораке непостојећег
Због којих црне заставе вију
Разуми ме малена: Тако мора
Веруј: Ја нисам тужан ни љут
Веруј ми само да не постојим
Веруј ми малена, бар овај пут
Иди и не тражи моје кораке
Иди, са пута свога не скрени
Тражи кораке који постоје
Кораке који нису изгубљени
Иди малена дигнуте главе
Кораком својим где има свега
Иди и молим те главу не окрећи
Јер иза, малена, нема ничега
Иди пронађи корак који постоји
Не размишљај малена да се вратиш
Ал’ усклади га и ходај са њим
Воли, лети, а немој да га пратиш
Немој малена на мене да мислиш
Ходај, недај души да дрема
Не сећај се непостојећих
Не мисли на оне којих нема
Не читај песму, није за тебе
Нема ту ничег, само те молим
Иди напред кораком својим
И не мисли о томе што те волим
Иди малена стазама среће
Нисам те волео, сене су кораци моји
Нема љубав ништа с овим, веруј
Не може да воли онај што не постоји
Иди малена не прати кораке моје
Са стазе своје немој да скренеш
У сунце гледај и у будућност
И немој случајно да се окренеш
Ово је моја најтежа песма
Малена моја, ех моја малена
Непостојећа реч непостојећег
Икада речена, икад изнедрена
_____________________________________________________________________
ПРИЈАТЕЉ
Нема те песме која је опевала
А ја да опишем, не могу, не знам
Кад имаш брата, а више је од тога
Зато запевај "Још увек те чекам"
Једини друже ти ме разумеш
И увек крећеш са мном у бој
Уз чашу вина црног и горког
Запевај ону "Мико друже мој"
С тобом не може, док си уз мене
Сунце да прекрије облак никада
И сад је тако, па зато запевај
"Што ме питаш како живим сада"
Ти си са мном и добро ме познаш
За плакање моје ти си раме
Без суза, плача, радости и туге
Запевајмо ону "Погледај ме”
Уз твоју помоћ усправан ја сам
И кад живот све пред собом меље
Друштво нам не треба да запевамо
Добро нам знану "Реци све жеље"
Ти си ме научио да се борим
А не судбину без борбе да кривим
Зато ћемо сада из свега гласа
Запевати "Пусти ме да живим”
Увек си знао како и када
Да се храбримо, да се тешимо
Уз другу флашу вина живота
Запевајмо ону "Сви грешимо"
С тобом ја нисам имао тугу
Јер си делио и била је наша
А с пола туге много је лакше
Идемо ону "Чаша по чаша”
Више од брата од рођења
У теби друже ја сам пронаш'о
Остаће тако све док жив будем
А сад запевајмо "Реци чашо"
Све муке моје озбиљно схваташ
И најмање ниси назвао ситнице
У здравље њено ти започни
Ја пратим "Кад се врате скитнице"
Кривца не тражиш у мом проблему
Ти увек стајеш на моју страну
Лепо је имати с ким да се сетиш
И запеваш ону "На Балкану"
Пријатељ веран, одан и пажљив
Вредиш ми више од сувог злата
Сетимо се ње сад и запевајмо
Кроз сузе "Љубила ме жена та”
Никада ми ниси дозволио друже
Да живот ме скрха и сруши до дна
Увек си говорио срећа је близу
Зато запевајмо "Корак до сна"
И кад ниси са мном осећам те
Снагу ми дајеш, чујем ти глас
Сама од себе тек намеће се
Она "У мени потражи спас"
Са тобом небо је вечито ведро
Реч твоја једна тера облак црн
Смириш ме песмом олако брате
Као са оном "Ружа и трн"
Не бих да причам о теби друже
Превише, надуго и нашироко
Сипај нам још по једну чашу
Певајмо "Зоко, моја Зоко”
Кад имаш неког, а ја те имам
Није ти хладно ни у сред зиме
Хвала што певаш са мном о њој
Идемо сад ону "Додирни ме"
Толико грешака, толико напада
Ти никад ниси рек’о да сам крив
Тапшао по рамену и певао ми
"Држ' се Миле још си жив”
Са таквим другом већим од брата
Тешко да нека се битка изгуби
Вино ради своје, ал нама не смета
Да запевамо "Не, не дај да те љуби"
Најтежу муку с тобом пребродим
Све решаваш док кажеш кекс
Уз вино, сузе, сећања, радост
Певајмо скупа "Пијем на екс”
Од тебе брате научих много
За боли своје да сам сам кривац
Ал' мање боле када си са мном
И запевамо углас "Емотивац"
Другарство и братство меру нема
Спреман си за сваки мог живота бој
Закључак ил' песма ал' запевајмо
Ил' исповедимо "То је живот мој"
Никад ми ниси ништа замерао
Ниси видео ниједну моју ману
Запевај брате нек се славуј стиди
Ону нашу "Шалу на страну"
Нисам ја светац, нисам ни најгори
Увек је најбоља златна средина
Уз задњу чашу са сузом у оку
Сећајмо се ње и певајмо "Једина”
Никад ме издао ниси пријатељу
Раме уз раме са мном битке водио
Не причај ништа наспи нам чаше
Запевај "Еј од кад сам се родио"
Више од брата ти си ми друже
И кад ме напусти родбина сва
Још тебе имам у сваком трену
Запевајмо ону "Само минут два"
С вером у успех мене си дизао
Кад мислих да је до дна све пало
Док имам тебе имам и ослонац
Запевајмо "Срце ме је откуцало"
Са тобом никад брате пријатељу
Нисам залутао, скренуо с пута
Иако тужна са смехом певајмо
Свима знану "Изађи на пет минута”
Ти си ме дигао кад сам се предао
Када сам уништио живот свој
У сећање на то попијмо једну
Уз ону нашу "Певај ми о њој"
С лакоћом си ме гурао напред
Када се предах, јер нема даље
Нека нас подсети, запевајмо
"Судбина ме на пут шаље”
Пријатељ прави не само радост
Него и тугу дели на пола
Неће нас мутан поглед спутати
Да запевамо "Лепа до бола"
И за крај брате мада сам верник
Сетих се чудног наслова песме
Дал' слуачјно на задњем албуму
Песма "Живот да стане не сме”
_____________________________________________________________________
АНЂЕО
Није ти овде место девојко
Плодне њиве где коровом сеју
Није ти место овде није
Вештачки снегови где лети веју
Није ти овде место девојко
Ниси ти спремна за овај свет
Није ти место овде није
Свака птица не доживи лет
Није ти овде место девојко
Где веселим сматра се сове хук
Није ти место овде није
Где човек човеку одавно је вук
Није ти овде место девојко
Где људи виде оно што желе
Није ти место овде није
Где све су вране одавно беле
Није ти овде место девојко
Ниси ти навикла на такву гадост
Није ти место овде није
Где туђа мука свима је радост
Није ти овде место девојко
Да те за своје злобности криве
Није ти место овде није
Анђели бели на Небу живе
_____________________________________________________________________
ИСТИНА
Проћи ће лето и опет доћи
Кратке су ноћи и дуги дани
Падаће јесење кише суморне
Сокаци опет сунцем обасјани
Проћи ће туга и нова се јавити
Осмех ће опет сменити сузе
И опет питање без одговора
Зашто што волим Бог ми одузе
Проћи ће година и нова доћи
Река из свога корита излити
Вода ће лагано да се повуче
Срушене куће људи обновити
Проћи ће возови и други доћи
Вукови стада бела подавити
Овце јагањце друге окотити
Чобани песмом опет славити
Проћи ће серија, нова се снимити
Неко ће умрети, неко се родити
Време ће жалост узбрзо збрисати
Мајке ће дечицу за руке водити
Проћи ће живот и нови ће доћи
Громови пуцати и муње севати
Сунце ће заћи и зором гранути
Ал' мртви неће никад запевати
_____________________________________________________________________
ОПРОСТ
Не тугуј за мном сузама душо
Недај да очима буду ти гости
Сети се мене у молитвама
И тражи нека ти Господ опрости
С рањеним срцем ја не могу
Он може с љубављу, јер је велика
Погрешно срце моје си проценила
Мач га је пробио, није од челика
У небо погледај и насмеши се
За молитву и кајање сузе остави
Свећу кад палиш не мисли на мене
Камо си кренула тамо настави
Ја морах поћи без поздрава
Одлука твоја таква је била
Нека ти Господ обрише сузе
Које са кајањем за ме си пролила
Живот нас не пита, иде и не стаје
Нек’ ти је проста свака рана моја
Сваку свећу упаљену за мене
Нека загаси врела суза твоја
Желим ти да волиш ко што сам волео
И да будеш вољена ко што си волела
Па да причаш месецу у црној ноћи
Како си лако мене преболела
_____________________________________________________________________
СПОЗНАЈА
Не, не вара те осећај љубави
Загрли мој јастук док душа дрема
Ка хладној страни кревета не гледај
Празна је, више ме тамо нема
Не, не вара те осећај љубави
Сама ћеш да чекаш нови дан
Погледај хладан део кревета
Ко зна, можда ти свратим у сан
Не, не вара те осећај љубави
Зато се зелено око не смеје
На празној страни спаваће други
Али никад неће да је загреје
Не, не вара те осећај љубави
Ружа је среће одавно свела
Хладна је друга страна кревета
Хладна је иако ниси то хтела
Не, не вара те осећај љубави
Будна у сну проводићеш ноћи
Пипаћеш дугу страну кревета
Тражити неког ко неће доћи
Можда те волим ал' битно није
Крај друге чекам зору што плави
Сама ил' крај другог сањаћеш ме
Не, не вара те осећај љубави
_____________________________________________________________________
КРИВИЦА
Нисмо ми криви ништа малена
Ништа нас није нити питала
На врата срца наших ушла је
Без најаве, није ни куцала
Збуњени бесмо обоје малена
Кад Сунце засја усред зиме
На чудан начин срца нам грејала
Ћутећи, није рекла ни име
Прависмо се луди обоје малена
Јер нам је пријао осећај тај
Што иза децембра изненада
У свету нашем процвета мај
Нисмо ми криви ништа малена
Опет нас ништа није питала
Како доласком све је згрејала
Тако лед остави кад је нестала
_____________________________________________________________________
ТРИСВЕТО
Молитву шаљем из чисте душе
Оном ко срце чује, а не глас
Скрушена срца ка Небу гледам
"Пресвета Тројице спаси нас"
Путеве праве покажи нама
Нечисте силе да нас не плаше
Са вером узносим вапаје своје
"Господе очисти грехе наше"
Љубави препун Си према људима
Горчине нек нас мимоиђе чаша
Са надом узносим вапаје своје
"Владико опрости безакоња наша"
С вером у Тебе и сузом у оку
Горушице семе недај да садим
"Свети посети и исцели немоћи наше
Имена Твога ради”
---------------------------------------------------
КОРОНА
---------------------------------------------------
ЉУДИНА
Љубав и поштовање према свима
Родитељски одгој куће је кров
Сународницима својим, Далматинцима
Познат је као Раде Ковачов
Смирен и смеран газио је живот
Учио на туђој и својој грешки
Бранећи боје ФК "Видора"
Био је познат ко Раде Тешки
Многи су школу да заврше могли
Захваљујући његовим часовима
Већина ни хвала није му рекла
Несебично знање даваше свима
Игра судбине, време такво било
Његов ученик директор постао
Испит је дао захваљујући њему
А онда ученик учитељу отказ дао
Није га живот мрвио ал' ни мазио
Увек је ишао напред, без страха
Није га сломио ни губитак пријатеља
С којим одигра стотине партија шаха
Са својом визијом, сигуран у себе
Оригинал он је, ничија копија
Подршку и поверење, снагу за борбу
Увек му даваше његова Софија
Недела ничија он није памтио
Добрим на зло је узвраћао
За помоћ накнаду тражио није
За добра дела Бог га је плаћао
У сваком месту он кућу има
Од ове не постоји већа плата
И у свом селу у сваком дому
Њему су широм отворена врата
За помоћ другом увек је спреман
"Немам", "Не могу" ретко би рекао
Болест и криза нису га спутале
Богатство огромно он је стекао
Нису то куће, милиони, злато
Већ част и углед с којим се среће
Јасенка прва, а онда Душко
Од Бога дар - богатство највеће
Шта и коме све је учинио
Никада, ваљда, неће се ни знати
И када смрт му покуца на врата
Да умре дела његова неће дати
Велики људи не могу да нестану
Ни сећање на њих да бледи и сиви
Раде Вујасиновић из Сремских Лаза
Кроз добра дела вечно ће да живи
_____________________________________________________________________
ПОСВЕТА
Певао сам песницима, брезама и хладу
Свешетенику и комшији, непознатом граду
Тек рођеним, нерођеним, курви и лопову
А коме да посветим сада песму ову
Певао сам чобаници, жени непознатој
Девојчици малолетној, лепотици и удатој
Опевао сам славуја, коња па и сову
А коме да посветим сада песму ову
Певао сам каранфилу, клупици, младићу
Погачама тек печеним, пијанцима и пићу
Опевао бунар и белог голуба на крову
А коме да посветим сада песму ову
Певао сам познатима, опевао глупости
Онима којих нема, месечини, жалости
Опевао гробље, остављене како зову
А коме да посветим сада песму ову
Певао сам о лажову, о песми и камену
О муњама што севају, за плакање рамену
О највећим будалама, о сунцу и корову
А коме да посветим сада песму ову
Песма је већ посвећена, ма како се звала
Девојчици што први свој пољубац ми дала
Коју разум, не и срце, никад не заборави
То је песма посвећена мојој првој љубави
_____________________________________________________________________
СТРАХ
Страх ме је да се врати
Поново у живот мој
Па да је опет изгубим
А снаге немам за бој
Страх ме је да се насели
Поново у срце моје
Па да је поново изгубим
А дуга већ нема боје
Страх ме да кроз вене
Поново потече моје
Па да је поново изгубим
А срце још није рекло своје
Страх ме је да завлада
Поново телом мојим
Па да је поново изгубим
А још на климавим ногама стојим
_____________________________________________________________________
ЗАСЛУГА
Не дај се човече, дигни главу
Остави тугу за друге дане
Не може љубав сва коју имаш
У само једну жену да стане
Не дај се човече, окрени главу
Погледај около свет ти се смеши
Има још довољно љубави у теби
Пружи је оној што ће да те теши
Не дај се човече, осмех набаци
Лечи се временом а не у сну
Недај љубави да труне у теби
Јер многе друге чекају на њу
Не дај се човече, обриши сузу
Не дај низ твоје лице да лије
Не чувај љубав узалуд своју
Некоме ко је заслужио није
_____________________________________________________________________
РЕКА
Сама је девојка крај реке плакала
Сећања сузе су терале на лице
На истом месту низ лице њено
Некад су текле сузе радоснице
Узалуд покушај девојке тужне
Да крене даље, сећања збрише
Река је зове где љубав поче
Која се неће никад вратити више
Девојка глуми срећу и љубав
Живот је тера на путеве нове
Туга из срца када преовлада
Река је среће ка себи зове
Славиће девојка туђа весеља
Поред другога лажним осмејком
Ал' разум слаб је пред осећањем
Причаће у себи с вољеном реком
Тешко је порећи народ шта каже
Изреком како време лечи све
Иако прођоше године многе
Рана не зараста, река је зове
Једном се воли, она је волела
Не може двапут срце да пламти
Ма с киме била реку ће да сања
Јер прва љубав вечно се памти
_____________________________________________________________________
ИМЕЊАК
Тужну је причу мајка причала
Чеду у наручју, невиној беби
Знала је да је она не разуме
Бебу посматрала, а причала себи
Дете је гледало жену у очи
Смешкало се, док прича мајка
Мало је још било да би разумело
Колико тужна је мајчина бајка
Често би мајка између речи
Пустила сузу док му је причала
Бајка је тужна, дете се смешка
Али причу жена није прекидала
Уз нежну причу у наручју мајке
Беба је невина полако заспала
На крају приче с уздахом жена
Сети се по коме је име му дала
_____________________________________________________________________
ЦИГАНКА
Черга је стала у црној ноћи
Ватра и музика сред ноћног мира
Гледах је како тело увија
Док виолину стари Циганин свира
Ноћ је била обасјана ватром
Са виолине јецала је жица
Испод ока погледом ме крала
И срце грејала црна лепотица
Црних очију као жеравице
Струка као јела вита, танка
Душа чиста а срце искрено
Срце ми украде лепа Циганка
Она ми је живот улепшала
Памтитићу ту заувек игранку
Први пута када углед'о сам
Поред ватре прелепу Циганку
Нек' иде черга Цигане стари
Када би знао колико је волим
Циганку лепу дао би мени
Не бих морао да те молим
Она је све што желим на свету
Славићу са њом све Ђурђевдане
Памтити ноћ кад черга застаде
Срећни ти друмови стари Цигане
_____________________________________________________________________
ПЛАЧ
Осмех јој са лица не силази
Као никад моја да била и није
Она никад, пре би проплакао
Сиви камен са врха Голије
Срећна с другим брзо заборавља
У сећању неста брзо љубав стара
Она никад, пре би проплакао
Сиви камен са врха Златара
Ко вихор нестају успомене лепе
На мене и задња избледела слика
Она никад, пре би проплакао
Сиви камен са врха Рудника
Остају ми сузе, нови живот немам
У правој љубави, тако бити мора
Она никад, пре би проплакао
Сиви камен с врха Златибора
Да је кунем не могу и нећу
Лажни осмех набацим на лице
Она никад, пре би проплакао
Сиви камен са врха Јелице
Не сећа се среће и љубави
Процветалог цвећа усред маја
Она никад, пре би проплакао
Сиви камен са врха Космаја
Срце лудо вуче на ту страну
Рана боли, лице скрише боре
Она никад, пре би проплако
Сиви камен с врха Равне Горе
Некад моје другоме се смеју
Најтоплије крупне очи плаве
Она никад, пре би проплакао
Сиви камен са врха Белаве
Мира нема срећан бих пошао
Друмовима у душтву чергара
Она никад, пре би проплакао
Сиви камен са врха Чегара
И сад срце дозива је лудо
А за тугу не постоји мера
Она никад, пре би проплакао
Сиви камен са врха Цера
Од љубавне ватре као вулкан
Жеравице угасле остале
Она никад, пре би проплакао
Сиви камне са врха Авале
Није хтела али лако је пристала
Није хтела, хтео нисам ни ја
Она никад, пре би проплакао
Сиви камен с врха Проклетија
Некад бејах једини на свету
Данас мање вредан и од слепца
Она никад, пре би проплакао
Сиви камен са врха Јастрепца
Можда некад када занос прође
Касно буде, напусте је сви
Присети се неког кога нема
И пожели жара истинске љубави
_____________________________________________________________________
НИКАД
Заплакаће брезе, увенути трава
Пресахнути извор и корита речна
Славуј умукнути, бура ћарлијати
Сунце угасити, ноћ постати вечна
Певаће гробари, заплакаће камен
Сунце угаснуити, море пресушити
Лед ће прокувати, пингвин полетети
Слепи прогледати, вода рибу гушити
Слон ће поскочити, поцрнети снег
Мостови пловити, будала стидети
Само она биће вечно заробљена
И никада више нећу је видети
_____________________________________________________________________
МАЈМУН
Не пишем песме да бих нешто рекао
Пишем их јер ми је досадно некада
Кад посла немам, ил’ ми се не спава
Као што је случај управо баш сада
Напољу жега, у град ми се не иде
А и смог ми се искрено баш не удише
Боље да седим у проветреном стану
Па макар и најглупљу песму да напишем
Али песма је нешто слично ко и питање
Шта год написао, неком нешто говори
Нема глупе песме, као ни питања
Постоје, зна се, глупи одговори
Колико песама, избројао нисам
Већ сам пет књига написао, ево
И сви све разумеју, испадам најглупљи
Јер само ја не знам шта сам рећи хтео
_____________________________________________________________________
СРЕЋА
Посади цвеће у ђул башти
Нек цвета уместо љубави нечије
Мирисом својим и лепотом
Жалост у срцу нека сакрије
Нека га сунце обасја летње
Мирисом пролазнике нека опије
Крај шадрвана нек башту краси
Жалост у срцу нека сакрије
Махалу мирисом нека испуни
Нек' ужива онај ко тужан није
Пчелице полен нек' с њега купе
Жалост у срцу нека сакрије
Булбул нека се не осврће
На црну заставу што се вије
Са песмом својом умиљатом
Жалост у срцу нека сакрије
Не треба бехар никоме брати
Нек битку своју до краја бије
Немој га дирати, залиј га можда
Жалост у срцу нека сакрије
Земан ће доћи, нестаће сам
С пролећа сади га где је и био
Чами у дугим зимским ноћима
Са болом у срцу који је крио
_____________________________________________________________________
НЕДОУМИЦА
Празна је чаша љубави моје
Сад душа само о лепом снива
А тако буде кад се само пије
А полупразна никад не долива
Остаје сада молитва само
С надом у неке лепше дане
Сећања с вечери док не заспим
И снови зора док не сване
Да ли је увек баш задњи гутљај
Најгорчи ил' је то само код мене
Што на почетку жуч се не осети
Него тек до дна чаше испијене
Слатко с почетка лако те опија
У заносу дно ти и није мисао
Слично је нешто и са прехладом
Лепо је било док си кисао
Клин са клином избити желиш
Са другим винима пробати разним
А онда сазнаш да исти пелин
Увек пијеш док чашу празниш
Празна је чаша љубави моје
Молитва остаје, сећања бледа
Љубави нема, с вером се борим
Да кажем крај још нада неда
_____________________________________________________________________
ЉУБАВ
Волим је мајко, лудо је волим
Прелеп је крај ње живот мој
Воли ме мајко, лудо ме воли
Али ипак несрећан син је твој
Лепа је мајко, много је лепа
У срцу одавно носим је свом
Воли ме мајко, лудо ме воли
Ал' никад красити неће наш дом
Добра је мајко, много је добра
У њој ја имам и љубав и друга
Воли ме мајко, лудо ме воли
Ал' душом мојом царује туга
Превише лепо да траје дуго
Велика љубав, али није вечна
Воли ме мајко, лудо је волим
Тужан сам, ни она није срећна
Док траје мајко нека, нек' траје
Ал’ воље нема, јер исход се зна
Волим је мајко, лудо ме воли
Али ова љубав зове се казна
Борба је мајко, борба велика
Ал' шансе немам у овом рату
Опрости мајко, опрости Боже
Јер лудо заволех жену удату
_____________________________________________________________________
УМОР
Не требају мени трон ни круна
Ни да сам светитељ који се слави
Да пуним стадионе као звезда
Све што ми треба је кап љубави
Не сањам благо ни суво злато
Ни ловоров венац на мојој глави
Не треба мени признање светско
Све што ми треба је кап љубави
Не треба мени рачун у банци
Ни бисери бели ни сафир плави
Не треба мени вила с базеном
Све што ми треба је кап љубави
Не треба мени ни манекенка
Титула испред имена да се стави
Не треба мени скуп аутомобил
Све што ми треба је кап љубави
Не треба мени част ни углед
Оно што нисам од мене прави
Не треба мени ништа пролазно
Све што ми треба је кап љубави
Не треба мени уствари ништа
Љубав је најмање што ме мучи
А задњи стих сам понављао
Само због песме, јер лепо звучи
_____________________________________________________________________
ЈЕДАН
Опрости Господе све грехове моје
Послушај сузе са Небеског трона
Јер неких нисам грешан ни свестан
Можда један од њих управо је она
Опрости Господе све грехове моје
И оне поновљене што већ си ми праштао
За које се кајем, свесне и несвесне
Опрости и све што са њом сам маштао
Опрости Господе све грехове моје
Јер душа је моја према греху лака
Иако је нестала још јој осмех гледам
У звезди залуталој иза црног облака
Опрости Господе све грехове моје
Уживах ко да се од рођења знамо
Пре но тихо нестаде иза црног облака
Или сам то можда све сањао само
Орости Господе све грехове моје
Што и у сну још гледам тих очију смех
Невиног детета које црну боју воли
Помилуј ме свесног да и сан је грех
Опрости Господе све грехове моје
За које сузама из срца ћу се кајати
Коме да прибегнем ако нећу Теби
Иако знам да исти ћу понављати
_____________________________________________________________________
ПЕСНИК
Ја нисам песник као Јесењин
Кога се мора због школе читати
Ја сам песник за чија ће дела
Касније људи с љубављу питати
Ја нисам песник ни као Гарсија
У право време рођен је - срећа
На жалост и ја сам у школу ишао
Па чуо за њега, туга још већа
Ја нисам песник ко што је Лорка
Читати га морају, уз књигу дремају
Смишљају критике ко и за друге
Које с песмама везе немају
Можда је мерило кад познати певач
Отпева неког песника речи
Моју је тражио, ал' ја нисам дао
Бора Ђорђевић, постоји ли већи?
_____________________________________________________________________
Књига је посвећена једној Мирјани,
једној Шапчанки, једном Анђелу,
једној љубави без краја...
Споменик на лето 2017,
Љубав највећу на свету,
(7. 7. 2017 - 21. 1. 2018.)
најлепши период мога живота.
_____________________________________________________________________
Нема коментара:
Постави коментар