Рецензија
Необична збирка песама под насловом Клупа живота мог, већ провереног аутора у центар ставља две кључне речи, на првом месту то је живот, а ту је и клупа у улози пролазности, али и у смислу места лепих, али истовремено и оних мање лепих путева живота...
Она је неоспорно важна, око ње се плету бројне стазе којима пролазе душе, карактери, сплет мисли и емоција, док их песникова душа сачекује понекад попут јаког ветра, слободно, бунтовнички као противтежа стварности, људској себичности. Живот и клупа су као једно, а пролазници су они што том животу доносе смисао или оно супротно од тога. Ту целину, можемо назвати песниковим парком као збирку песама коју чине две целине.
Први део збирке је песникова исповест, сећање на непреболну и непролазну љубав. Његов свет се врти око Мирјане. Мирјана је узрок и последица, Мирјана је стварност и фантазија, скуп разлика, али суштина је једноставна: Он је волео, воли и волеће је.
Она је његов бисер који обасјава његово лице јер та љубав у сенку баца разочарење на забрањену љубав, себичност, гажење туђих живота зарад својих ситних задовољстава. У ствари, читаву збирку је назвао по клупи у парку на шабачком Старом граду на којој се родила та вечна љубав.
Други део чини сан песникове стварности, карактери људи, свакодневица, он је насупрот њих потпуно отворен, његови ставови су јасни. О знању и не знању, о томе шта је то у животу мање, а шта више важно, шта срце хоће, шта може. На живот одговара псовком, тај живот је чисти секс јер увек је неко она страна, хумором не спутава олако себе јер његов дух то не дозвољава. Представља стварност својом оригиналношћу, вулгарношћу и помало пародијом која је апсолутни део живота.
Из те ширине повлачи се у интиму и ту прави синтезу прошлости и садашњости, повлачи се у лик дечака који живи у њему, који пева и плаче идући путем свог живота. Несебично пред све нас просуо је сва лица живота, исповедио нам се, понудио нам је себе од лепоте до понижења, од дечака до бунтовника и ставио у рам целину за све нас. Он воли живот, препознаје искушења и носи се са њима храбро.
Стварност је једноставна, али ми људи не волимо да буде тако и од живота правимо пародију. Све пролази, а остајемо ми као и наш песник на клупи живота свог, споменику вечне љубави.
Зоран Џакула
---------------------------------------------------
ВОЛИМ ТЕ МИКО МНОГО ТЕ ВОЛИМ
---------------------------------------------------
ДО ГРОБА ТВОЈ И САМО ТВОЈ
Погрешну одлуку тада си донела
Ал’ ваљда тако морало је бити
Због туђе среће, анђеле мали
Ниси требала властиту убити
Шта с тиме ти си од њих добила
Ни речи утехе, кајања, ни хвала
Да ли се исплатило, тајна је твоја
Знаш шта си добила, а шта си дала
“Ја имам маму, тату и брата”
“Аргумент” твој је био на крају
Слажем се, срећо, имаш ти њих
Ал’ они ћерку и сестру немају
Сећам се твога размишљања:
“Како живи са њим ако га не воли”
На жалост, живот ће да ти покаже
Кад љубиш ког’ не волиш колико боли
Три си живота несрећним учинила
Свој и онога с ким чеш да живиш
И човека који те воли тугом убила
А кога никад више нећеш ни да видиш
Живећеш ко робот, у навику ће прећи
Понекад се сетити, мало зажалити
Што нећеш знати где љубав ти спава
Да му, бар, свећу можеш запалити
_____________________________________________________________________
КО ТЕ САД ЗОВЕ “МОЈА МИРЈАНА”
С ким се сада на Старом граду смејеш
С ким сада, срећо, о будућности сневаш
С ким сада, анђеле, на нашој клупи седиш
И уз ледену кафу на уво песме певаш
С ким сада на Летњиковцу плаве зоре чекаш
Од чијег додира сада се јежиш
С ким сада, љубави, срећна си под бором
Поред кога на трави сад ноћима лежиш
Коме сада певаш: “Хвала љубави”
Коме сада шаљеш са прослава слику
Које име иза оног “Мој” уместо мога
Стоји сада у твом именику
Чије је сада све што моје беше
Коме је сада срећа обећана
Коме сад обећаваш да ћеш му родити
Уместо нама сина Јована
Да ти пожелим срећу у животу
Потребе нема зато ми криво
Јер папир твоје чува речи написане:
“Пружио си ми среће за цео живот”
Чију душу сада погледом грејеш
Чији прстен, срећо, сад на твојој руци сија
Коме сада ко мени вечну љубав нудиш:
“Да нисам твоја била бих ничија”
Ко ти сад живот улепшава, срећо
Док моја дуга изгубила је боје
"Све лепо у животу што сам доживела
доживела сам с тобом” - речи су твоје
На коју адресу сад такси зовеш
Где да те вози не треба да кажеш
На који број када кући дођеш
Поруку “Стигла” сада пошаљеш
С ким сад у “Времеплову” седиш
Ко ли је срећан, чије си сад благо
С ким кафу тамо домаћу пијеш
И једеш жито са посним шлагом
С ким сада, анђеле, у цркву идеш
На Бадње вече да палиш свеће
За здравље живих и покој уснулих
И вечност његове и ваше среће
Чију сад собу за Божић китиш
С ким сада славиш “први Божић ваш”
Ја последњи мој сам прославио
Онај, што беше “први наш”
Питања ова заправо питања нису
Питања ова у ствари су сећања
Одговор на њих мене не занима
Свеједно с ким и ко, кад више нисам ја
_____________________________________________________________________
МИРЈАНА - МОЈА ПОСЛЕДЊА ЉУБАВ
Што сам у Шапцу љубио - љубио сам
Никада другу нећу да љубим
Откад ми тебе отеше срећо
Ја више немам шта да изгубим
Што сам у Шапцу волео - волео сам
Никада другу нећу да волим
Откад ми тебе отеше љубави
Бол је који нећу да преболим
Што сам у Шапцу грлио - грлио сам
Никада другу нећу да грлим
Откад ми тебе отеше анђеле
Гроб је место где желим да живим
Могао бих да вас прокунем сада
Немам више чега Бога да се бојим
Бог јесте моћан и силу има
Ал’ већа казна од ове не постоји
Нека те други ко ствар поседује
Неко ко је по маминој жељи
Градите срећу на туђој несрећи
Ал’ знај да то су јадни темељи
Ја никад више нећу да љубим
Ни твога власника срећу да гушим
Најтврђа кула, љубави једина
На лошем темељу брзо се сруши
_____________________________________________________________________
ЖЕЉАН ТЕ УМРЕХ МИРЈАНА
Једном кад кренем на пут
Не знам кад, ал’ доћи ћу и ја на ред
Да ме повезу у једном смеру
У црним колима с ногама напред
Немојте да плачете и тужни будете
Претворите дан тај у некакво славље
Нит’ сам шта радио, нити шта имао
Просто сам живео за курчево здравље
Немојте чекати четрдесет дана
Увек ћу на вас однекуд да вирим
Можете одмах опело да читате
Душа моја неће никад да се смири
На гроб мој немојте да долазите
Да бацате паре мени за свеће
Радије псу луталици кости купите
Јер мене у њему бити неће
Немојте причати: “Добар је био”
И лепе речи за мене да бирате
Кад нисте онда док би вредело
Немојте ни тада курцу да свирате
Јер тамо ћете само закопати
Највећу љубав себично чувану
За жену једну које жељан умрех
За љубав последњу - Моју Мирјану
_____________________________________________________________________
МИРЈАНА - МОЈА ЈЕДИНА ЖЕЉА
Није то песма, није, није
То се вама само чини
То је уздах, утеха рани
То је вапај Мојој Мирјани
Није то песма, није, није
Мада изгледа на први поглед
То су сећања на најлепше дане
Све што ми оста од Моје Мирјане
Није то песма, није, није
То се вама само привиђа
То је дубоко урезана рана
Коју ми остави Моја Мирјана
Није то песма, није, није
Живота мога то је драма
Једину жељу имам: Да умрем
С именом Мирјана на уснама
_____________________________________________________________________
НЕМА ЖИВОТА БЕЗ МИРЈАНЕ
Биће још дана, биће још рата
Биће још Божића, биће још кише
Биће још вина, биће још Кинеза
Само Мирјане никада више
Умем да певам, умем да ћутим
Умем да копам, умем да пишем
Умем да урлам, умем да молим
Само не умем без Мирјане више
Имам два лаптопа, имам два мобилна
Имам две завесе, имам две карнише
Имам два посла, имам две сестре
Само Мирјану немам више
Могу да радим, могу да сањам
Могу да хвалим, могу да кривим
Могу да просим, могу да бацам
Само без Мирјане не могу да живим
_____________________________________________________________________
НЕМА ЖИВОТА БЕЗ МИРЈАНЕ
Биће још дана, биће још рата
Биће још Божића, биће још кише
Биће још вина, биће још Кинеза
Само Мирјане никада више
Умем да певам, умем да ћутим
Умем да копам, умем да пишем
Умем да урлам, умем да молим
Само не умем без Мирјане више
Имам два лаптопа, имам два мобилна
Имам две завесе, имам две карнише
Имам два посла, имам две сестре
Само Мирјану немам више
Могу да радим, могу да сањам
Могу да хвалим, могу да кривим
Могу да просим, могу да бацам
Само без Мирјане не могу да живим
_____________________________________________________________________
ФАЛИ МИ МОЈА МИРЈАНА
Одјеби друже са причом својом
Знам, тебе не боли моја рана
Боли ме курац што “Биће још жена“
Кад мени фали Моја Мирјана
Пиј то пиво и не сери пуно
Знам, тебе не боли моја рана
Боли ме курац за “Сунце после кише“
Мени сад фали Моја Мирјана
Поручи туру и губицу зачепи
Знам, тебе не боли моја рана
У курцу мало “Време лечи све“
Непролазна је болест Моја Мирјана
Позови конобара и плати рачун
А мене пусти да Мирјану волим
Кад те конобар ошамари по џепу
Можда ћеш да схватиш како је кад боли
_____________________________________________________________________
НЕ ТУГУЈ МИРЈАНА
Једна је жена плакала
На отвореном прозору
Чекала неког ко доћи неће
Са сузама љубила зору
Због мајке љубав је убила
Док срећна са њим је била
А док је будућност планирала
И најлепше снове с њим снила
Једна се жена кајала
У бесаним ноћима због свега
Свесна да грешку је починила
Јер среће нема без њега
Једна је љубав највећа
Постала успомена и машта
Живот је леп ако не живиш због других
Тад грешке не опрашта
Једна је жена желела
Уназад време да врати
Да покуша грешку да исправи
Да опет се смеје, а не да пати
Једна жена још плаче
Крај отвореног прозора
Гледа у ноћ и чека а зна
Да неће га вратити зора
_____________________________________________________________________
СЕТИ СЕ МИРЈАНА
Склопи очи, љубави, и врати сећања
Ако памтиш, срећо, још увек лик мој
И врати се, анђеле, у времена нека
У времена кад сам био само твој
Па се сети, љубави, дана среће своје
Неких лепих дана у времену том
Дал’ ћеш моћи искрено, као што си мени
"Волим те" шапутати човеку другом
Па прошетај, једина, у мислима барем
Поред реке Саве по стазама среће
Присети се мога загрљаја првог
Дана који никад вратити се неће
Прошетај до клупе на Староме граду
Где вечери проводисмо у заносу среће
И првог пољупца који си ми дала
Као завет љубави највеће и вечне
Присети се лета, Летњиковца, бора
Испод кога зоре чекасмо на трави
Дал’ ћеш икад моћи другога ко мене
Да загрлиш “Јако, јако” и зовеш “Љубави”
Присети се Шапца, топлих загрљаја
Полутаме, кревета и “Накси” радија
Дал’ ће неки други моћи да те воли
Као што сам, анђеле, волео те ја
Одлутај на секунд у најлепшу зиму
Неповратну, каква опет неће доћи
Присети се шетњи, собе, загрљаја
И најлепших наших златиборских ноћи
Не мораш се тада присећати срећо
Ноћи кад си решила ти женом постати
И дала ми нешто што се једном даје
То до краја живота и будна ћеш памтити
Сети се терасе, кафице и смеха
Дима цигарете док уз кафу пушим
Фотеље пред којом на поду си седела
Док ти косу расплићем, фенирам и сушим
Стегни јаче окице, у наш стан наврати
Па се сети вечера које за нас спремаш
И мушема изгорелих мојом цигаретом
Које сваки други дан си морала да мењаш
Присети се човека који те још воли
Који ти је живот, срце, душу дао
Волео те "Највише на свим световима"
Пре него те је видео, чуо, упознао
Онда очи отвори, врати се у јаву
Па је успореди с оним што си снила
И да нико не чује, самој себи реци
Кад си, мали анђеле, ти срећнија била
_____________________________________________________________________
ВОЛЕЋУ ТЕ МИРЈАНА И КАД СРЦЕ СТАНЕ
Имо сам некад све што сам желео
Читав свет је тада био само мој
Једном се воли, а ја сам волео
Сада сам само у дугом низу број
Живим јер живот Бог ми даровао
Поклон је поклон иако је рана
Верујем, Господ зна што ми је дао
Трпећу, морам, јер волим те Мирјана
Ти ми срећна буди, лане изгубљено
Живот је пред тобом и сви лепи дани
Ја имам наше лето заборављено
И име твоје на неизлечивој рани
Сузе, патње, боли и грехове њене
Молим те од срца Годподе једини
Све их Ти сабери и пребаци на мене
Њој остави радост у здрављу да живи
“Заувек заједно”, заклетва је била
Љубав превелику која вечно пламти
Био сам ти први, једино је мила
По чему заувек ти ћеш да ме памтиш
Мени си остала оно што си била
И тако ће бити и кад срце стане
Јер љубав је вечна, непролазна сила
Волећу те Мирјана и с оне друге стране
_____________________________________________________________________
ГДЕ ЖИВИШ МИРЈАНА
Толико суза проливених
У девет Сава не би стало
За све године ове дуге
Док твоју песму сам слушао
И док сам плакао у сну не сањах
Да након много, много година
Аутобиографска песма твоја
Постаће моја горка истина
Био си у Шапцу па си могао
По граду да луташ и тражиш њу
Ја сам далеко и немам кога
Нити да питам за љубав моју
Љубо, брате, поклони ми песму
Шта ће ти, ти си нашао Жељану
Можда ми песма као и теби
Помогне да нађем Моју Мирјану
_____________________________________________________________________
КАЈАЋЕШ СЕ КАСНО МИРЈАНА
Склопићу очи, ноге прекрстити
Нећу се молити, ал’ нећу ни бајати
Доћи ће време принцезо из облака
Кад ћеш се ниско на земљи кајати
Узалуд се држиш, пад је неминован
Погледај с висине нас на земљи доле
Доћи ће време принцезо из облака
Пожелећеш остављени да те опет воле
Занос је кратак и брзо се пада
Са сувог дрвета гране лако ломе
Доћи ће време принцезо из облака
Да се искукаш ал’ нећеш имат’ коме
Шта си мислила да успех је велики
Оставити некога ко те силно воли
Доћи ће време принцезо из облака
Да осетиш кол’ко пад с висине боли
Живот је прича, живот је роман
Живот је истина али није бајка
Доћи ће време принцезо из облака
Да схватиш шта ти је учинила мајка
А када паднеш, сузе ће тећи
Јер кад си узлетела доле није остао
Онај ко те је донебесно волео
И сваку твоју сузу пољупцем брисао
_____________________________________________________________________
НОВА ГОДИНА БЕЗ МИРЈАНЕ
Спушта се ноћ, Нова ће година
Пахуље беле падају све јаче
А мени ноћ ова ко и свака друга
Седим сам у соби, за Мирјаном плачем
Скоро ће поноћ, само што није
Ево ми курац све од среће скаче
Мени је та поноћ ко и свака друга
Седим сам у соби, за Мирјаном плачем
И прође поноћ, ватромет утихну
Љубили се који коме нешто значе
Мени је та зора ко и свака друга
Седим сам у соби, за Мирјаном плачем
Набијем на курац све Нове године
Јер једна је права и заувек неста
Са Мојом Мирјаном коју дочек’о сам
Две хиљаде, то је, и осамнаеста
_____________________________________________________________________
МИРЈАНА ЗАУВЕК
Када љубав једном прође
То зна се, није мој став
Немојте да жалите за тим
Јер то и није била љубав
Јер љубав да прође не може
Она је вечна сила
Немојте да жалите за тим
Јер то и није љубав била
Волим те док ми је лепо
Док други наиш’о није
Сад волим њега јако
Не, то љубав није
Љубав и корист су речи
Које људи мешају често
Љубав да прође не може
И зна се где јој је место
Волим те зато јер си то и такав
Не, брате, љубав није ти то
Љубав је, бураз, када волиш
А да не знаш ни сам зашто
Може ми се можда да свиди нека
Дудама и гузи да не одолим
Могу да је и оженим чак
Ал’ Моју Мирјану до гроба да волим
_____________________________________________________________________
СВЕ СЕ ЗОВЕ МИРЈАНА
Јебем те Саво и обалу ти десну
Добровољце, Вучића, песак и вреће
Што те не пустише Шабац да потопиш
А не Обреновац, камо пусте среће
Теби је Вучићу исти курац било
Београд свакако спашен би био
А да си Саву у Шабац пустио
Ја бих сад певао, а не сузе лио
Ишао си тамо да се сликаш само
Мало си и чизме због слике смочио
Што коцка на Шабац јебени не паде
Па да никад нисам у њега крочио
Проклео бих и њу и одлуку њену
Ал’ се бојим Онога што гледа са Неба
У ствари не морам, има она мајку
А већа јој клетва од ове не треба
Опростите сви, да вас не набрајам
Које сам у песми поменуо овој
Али то је за сада и то вам не значи
Да вас нећу јебати у некој песми новој
_____________________________________________________________________
МОЖЕШ ЛИ МИРЈАНА
Када те мајка једном натера
Да се удаш, ал да живиш са њом
Или сама решиш "јер дошло је време"
Како ћеш то да објасниш човеку том?
"Дал’ слободном вољом...?"
Матичар то пита, оно, ради реда
Хоћеш му рећи истину, љубави
Ил’ слагати себе и њега и рећи "Да"
"Да се ниси... или другом обећала?"
Пред Богом да кажеш, то свештеник тражи
Дал’ ћеш се сетити 27. новембра (2017)
Или слагати: "Нисам", мој прстен не важи
А након венчања и пољубац први
Физички уз осмех њега ћеш љубити
Стари град, 7. јули, наш пољубав први
Можда ће ти тада у мислима бити
До краја живота лагаћеш човека
У очи гледати, дал’ ћеш да одолиш
А да му не кажеш у једном тренутку
Да са њиме живиш а другога воллиш
Дал плишани мајмун красиће ти собу
Ил’ одавно труне на дну реке Саве
С тајнама у себи, које је чувао
О истини љубави вечите и праве
_____________________________________________________________________
БЕЗ МИРЈАНЕ СВЕ ЈЕ ТУЖНО
Пролеће не волим кад се љубав рађа
Олистају гране и процвета цвеће
Јер Моја Мирјана ко две и петнаесте
“Узбрати ми цвет” никад више неће
Ни лето не волим, дуге топле ноћи
И зору његову када почне да плави
Јер на Летњиковцу, у мраку под бором
Са Мирјаном никад више ваљање на трави
И јесен не волим, али не због киша
Што досадне јесу, прохладне и честе
Јер Моја Мирјана никад више неће
Вечере да спрема ко две и седамнаесте
А зиму посебну, не због што је хладна
Снег ће окопнети и студен ће проћи
Јер Моја Мирјана никад више неће
Са мном проводити златиборске ноћи
Пролеће, лето, јесени и зимо
Набијем на курац све ваше дане
Иста си годино, са сунцем, кишом, снегом
Сви сте голи курац без Моје Мирјане
_____________________________________________________________________
САМО МИРЈАНА ЗНА
Кад очурдице зором отвориш
Сунце ти собу светлошћу окупа
Помислиш ли када у томе трену
Шта би радили да будимо се скупа
Ал’ молим те да лепо одговориш
Јер не знаш ко те сада све слуша
Знаш да си ти добра девојка
Ниси ти тамо нека простакуша
Кад очурдице увече заклопиш
Падне ли на ум ти наша клупа
Помислиш ли када у томе трену
Шта би радили да смо на њој скупа
Ал’ молим те да лепо одговориш
Иначе ће морати да ради мотка
Знаш да си ти фина девојка
Ниси ти тамо нека прцоплотка
Кад очурдице дању прошеташ
Радозналих људи улица је пуна
Лепо се понашај а не да кажу
Јој, Боже, види оног мајмуна
Да те тешим не могу, нисмо скупа
А за то нема другог начина
Ти знаш, ал’ ипак да те подсетим:
“Ниси ти мајмун, ти си мајмунчина”
_____________________________________________________________________
МИРЈАНА ВОЛИМ ТЕ
Плашим се смрти изненадне
Не зато што вреди живот мој
Плашим се да одем
а да још једном не кажем:
“До гроба твој и само твој”
Плашим се смрти изненадне
одласка мог ненајављеног
Плашим се да одем
а да још једном не задрхтим
Од заљубљеног погледа твог
Плашим се смрти изненадне
И помало због тога стидим
Плашим се да одем
А да те бар још једном
На Старом граду ја не видим
Плашим се смрти изненадне
Не зато што волим живот свој
Плашим се да одем
А да још једном не шапнем:
Волим те срећо моја, волим те животе мој
А онда сав тај страх нестане
Ко пламен кад дунеш запаљену свећу
Отиш’о, остао исти ми курац
Видети, грлити, чути, љубити
Ионако никада више је нећу
_____________________________________________________________________
МИРЈАНА И НИКО ВИШЕ
Жеља за жељом, суза за сузом
И тако неприметно пролазе ми дани
Сања за сањом, туга за тугом
И свака песма о Мојој Мирјани
Таква се жена једном само рађа
А срушила је наде и све моје сне
Свеједно је волим највише на свету
Још увек мртав живим због ње
Хвала ти оче, хвала ти мајко
Хвала ти Боже за живот мој
Више га немам, давно га дадох
Љубави на свету највећој
Тринаести март. Сремске Лазе
Место су и датум кад сам се родио
И срећан бејах, мислећи да волим
Док ми се Шабац није догодио
Седми јул 2017., Шабац, Стари град
Место су и датум кад почех живети
Тамо на клупи живота мог
Срећан сам, имам за кога умрети
Да срећна не беше, да ме је лагала
И да ме није до Неба волела
Туга би ова можда блажа била
Рана на срцу мање би болела
Да се барем не волимо толико
Толико да не може волети се више
Мање би сад нас обоје болело
Што себично други љубав нам убише
Не плашим се смрти, још ноћас могу
Због мене црквена да брецају звона
Само ми неки знак пошаљи Господе
Срећан ћу отићи ако срећна је она
Живот си ми дао, узми га и суди
Али Те молим у последње дане
Вукови на све стране вребају
Чувај ми моје залутало лане
_____________________________________________________________________
ГЛАВУ ГОРЕ МИРЈАНА
Шта сам ти учинио, опрости ми љубави
А можда и нисам баш ништа згрешио
Можда чак и добро сам ти направио
Неких фрустрација што сам те решио
Више ти не требам, мој део је готов
А нисам за то добио ни “Хвала”
Покидао сам ти све оне кочнице
Због којих од мушкараца си бежала
Сад немаш разлога да будеш сама
Истина, најатеже биће први после мене
Други, трећи, све лакше иде и лакше
Као подмазано, само кад крене
Ал’ не тражи мене у другима љубави
Због што тад си била повучена и чедна
Немој срећо, јер наћи ме не можеш
Оваква будала на свету је једна
Не мора тај неко да те воли, једина
Он ће бити срећан што слушкињу има
Воли ти њега па и ти буди срећна
Само пази, најдража, да и мајци штима
Ја ћу те, анђеле, волети до неба
Од њега ћеш љубав речима да примаш
Тако ћеш и мајку своју усрећити
Волећеш, бити вољена, ма све ћеш да имаш
_____________________________________________________________________
МИРЈАНА ТО СМО МИ
Није још крај, анђеле, то ти само желиш
Неверник јеси, а сваку ноћ се молиш
Не треба мени нико да ми каже
Знам ја добро, срећице, колико ме волиш
Присети се, љубави, куцкања на Крсти
Милион си посто тад сигурна била
А онда, срећо, ни мање ни више
Ладно, усред Шапца ти си ме љубила
Пауза је ово, део среће наше
Проћи ће година, две или пет
Не може љубав глумом да нестане
На "Шареном тргу” љубићу те опет
Седећемо опет на Староме граду
На клупи живота мог што полако труне
И опет ћу слушати песму непознату
И нежни шапат: “Волим те, мајмуне”
Лако је на Вибер кликнути “унинстал”
Уклонити број и поруке не писати
Ал’ нема гумице, чак ни код Кинеза
Којом се љубав може избрисати
Дал’ машташ о нама, нећу ни да питам
Златибор нас чека, село Станишићи
Ма у каквим сада односима били
На Сребрно језеро ми ћемо отићи
---------------------------------------------------
САЊАМ ТЕ ДОК НЕ ЗАСПИМ
---------------------------------------------------
НЕМАТЕ ПОЈМА О ЖИВОТУ
Не знате ко је Михајло Пупин
Можда изумитељ авиону крила
Ал’ зато знате Сању Долежал
Са и без “Нових Фосила”
Свети краљ Владимир ако бих рекао
Ма немате га ни у малом мозгу
Ал’ зато сви одреда знате
С “Магазином” или без, Јелену Розгу
Како се зове чувени Панчић
Појма немате, знате га због дрвета
Ал’ зато знате Горана Бреговића
Са и без “Бијелог дугмета”
Не знате ко је војвода Степа
Можда уредник бивше “Борбе”
Ал’ зато знате Бору Ђорђевића
Са и без “Рибље чорбе”
Не знате ко је краљ Милутин
Можда изумитељ ковачког меха
Ал’ зато знате Лепу Брену
Са и без “Слатког греха”
Морам да завршим јер осећам лагано
Да почиње све ово да ме нервира
У ствари, боли вас курац што не знате ко су
Не знају ни они ко је Северина
_____________________________________________________________________
СЈЕБАЋУ ВАС С ПРВОМ СТРОФОМ
Песму о љубави желим да испевам
Да сузе на очи истерам неком
И то у тој мери да се могу поредитии
Са црним морем ил' хладном реком
О тужној љубави волим да певам
Јер никог не радује туђа срећа
Што више туђег бола споменем
Читаност песме биће све већа
Јер људи су такви још од Искона
У сваком злоба нечујно спава
Користи немам, ал срећан ћу бити
Само нек’ комшији цркне крава
Бар на једну свадбу отишли нисте
Искрено, не мислим да глупости мељем
Свако се од нас припит’о бар једном:
“Што туђем курцу да правим весеље”
Срећно ти ово, срећно ти оно
Пружиш му руку и љубиш га, као
А усне твоје од образа његовог
Далеко су као Рај и Пакао
Позван си на славље само реда ради
А не зато што ти се слављеник веселио
Него само да му узвратиш поклон
Јер је и он на твоје славље навратио
Можда за реч курац коју поменух
Неко ће рећи да сам некултуран био
Ај нек’ ми се јави само неко од вас
Ко је на стотине пута није поновио
Прва је строфа таква каква јесте
Само да вас навуче да читате даље
Мућните главом ил' у зид ударите
Много поука вам ова песма шаље
Ако сте препознали себе, а јесте
Помислили да вређам ил’ причам иза леђа
Немојте мене да псујете господо
Ја само пишем, а истина вређа
_____________________________________________________________________
ВОЛИМ ШТО САМ ПАМЕТАН
Ја волим што сам паметан
Не умем то да објасним
А и да умем џаба би било
Нико се неће од тога да асни
То да сам јако паметан
То нисам рекао ја
Немам ја за те глупости
Баш толико времена
Шта и да јесам и да нисам
Разлика нека у чему је
Ридам, кукам, дозивам је
Она крај мене а не чује
Шта, треба да јаче урлам
А не јебе ме за шљиву суву
Ма ‘оћу курац икада више
Кад не чује, јебем је глуву
Волим ја што сам паметан
Ал’ ипак мислим да сам мулац
Јер паметни уместо: "Нећу"
Не кажу: "Ма ‘оћу курац"
А то је моја жеља за културом
Ал’ жеља моја само пуста
Да будем бар пет минута културан
А не да ми курац не излази из уста
И даље тврде да сам паметан
Кажу штета што нисам завршио школу
Набијем на курац и њу и њих
Шта, школа би помогла моме болу?
Паметнији попушта и ја ћу онда
Ја волим кафу, дуван и жене
Е сад реците да нисам паметан
Јебем га ко је паметнији од мене
Ај да свршим и ову песму
Идем бар мало заспати
Писаћу, јеботе, што гунђате
Не може мени идеја нестати
Јер, браћо, ја сам паметан
Ја нисам неки мулац
Могу да напишем песму
Кад год ми се дигне курац
_____________________________________________________________________
РОЂЕН БЕЗ СРЕЋЕ
Цвркуће птичица на грани зеленој
А ја размишљам шта би се догодило
Какав би звук певачица произвела
Кад бих је каменом у главу погодио
Сад су се можда неки насмејали
Неки би ми главу скидали са рамена
Пуца мени курац за вас ја имам проблем
Нигде у близни нема камена
Е јесам несрећан, јебем те животе
Ех мајко што ме роди у Винковцима
Камена јебеног за покус немам
Јој благо оним нашим Далматинцима
Ко зна шта бих овим ударцем открио
Можда бих спасао и усрећио нацију
Па и ону будалу јабука спичила у главу
Па нам ето “открио” чувену гравитацију
Ма шалим се господо, нисам ја такав
Никада ми на памет не би то пало
Не бих ја птичицу никад опиздио
И да имам камен, ал’ у курцу мало
Кад већ немам камен да љулљнем пичицу
Ни намеру курац овде да поменем
Намерно слово испустио сам једно
У штампарску грешку то ћу да окренем
_____________________________________________________________________
ПОКВАРЕНЕ МИСЛИ
Ај признајте господо, док читате песме
На крају другог стиха покушавате знати
У четвртом која реч ће бити задња
Јер песма се, зна се, мора римовати
И шта помислите кад у песми некој
На овоме месту буде онај гњурац
Задњи стих се мора завршити речју
Што пичиње на К а завршава на урац
Тастаура, екран, миш, кућиште, кабал
Дугмић, курсор, прозор, тач или типка
Мозак не реагује, чека даље речи
А на шта би помислили да сам рек'о: “Чипка”
Нисам неки пророк и не знам шта ће бити
Дал’ ће ме псовати читаоци силни
Ал’ за сваки случај кад поклањам књигу
Ја у себи кажем: “Мајко, опрости ми”
Неће мени ништа мајко моја бити
Неће због истине на мене пуцати
Тебе ми је жао, остарела моја
Што ћеш због будале сваки дан штуцати
Али ипак мајко немој баш превише
Извињењем мојим да се ти поводиш
Хтела ил’ не хтела признати ти мораш:
Ја нисам тражио уопште да ме родиш
_____________________________________________________________________
ЛАКО ЈЕ МЕНИ КАД ИМАМ МЕНЕ
Кад год сам узрујан ја се суздржавам
Јер ја сам смиренији од самог себе
Ако те неко увредио опрости му,
Кажем себи
А немој одмах оно: “Ма ко га јебе”
Кад год сам узрујан ја се суздржавам
Смири се, не прави од рупице кратер
Ако те неко увредио опрости му,
Кажем себи
А немој одмах оно: “Јебаћу му матер”
Кад год сам узрујан ја се суздржавам
Смири се, изграђено одмах не руши
Ако те неко увредио опрости му,
Кажем себи
А немој одмах оно: “Нек’ курац попуши”
Кад год сам узрујан ја се суздржавам
Једном сеци а трипут мери
Ако те неко увредио опрости му,
Ка...
Крај песме је и молим те више не сери!
_____________________________________________________________________
ЈАДИ ЈЕДНЕ КОБИЛЕ
Соко љуби соколицу
Коњ кобилу неће
Дал’ је коњо уморан
Ил’ кобила без среће
Соко љуби соколицу
А она узвраћа
А коњина на кобилу
Пажњу не обраћа
Соко љуби соколицу
Још није престао
Шта се коњу догодило
Курац би га знао
Соко љуби соколицу
А ја сузе лијем
Саосећам са кобилом
Не могу да кријем
Соко љуби соколицу
Аман, докле више
Ја од туге за кобилом
Не могу да пишем
Зато сада ја свршавам
Да сакријем тугу моју
Коњина ми сјеба песму
Јеб’о матер своју
_____________________________________________________________________
О ЈЕБЕМ ТЕ ЛОГИКО
Зашто је курац псовка као
Никад ми јасно било није
Ако се део тела тако зове
Па како да кажем другачије
Зашто је курац ружна реч
Одувек је мојим мислима мука
Ако се тако зове тај део
Па не могу онда да кажем рука
Зашто курац није лепо за рећи
Док пенис јесте а иста је слика
Попуши пенис, попуши курац
Мајке ти, у чему је ту разлика
Зашто је курац ружно за чути
А ОК је нос, уши, нога, брада...
А сви га волимо и сви га имамо
Зар није то помало и неправда
(Кад рекох да курац сви имамо
Не, грешка у писању није
Дечаци одмах с курцем се роде
А девојчице га добију касније
Једина разлика у поседовању је
Сконтаћете и сами временом
Што га мушкарци стално имају
А жене редовно, ал’ привремено)
_____________________________________________________________________
СУДБИНА ЈЕ ТВОЈА У РУКАМА ТВОЈИМ
Све му то дође ко рулет живота
Данас си срећан, имаш све на свету
Одеш на спавање у загрљају среће
А пробудиш се сам у хладном кревету
Није то несрећа ни курчева судбина
Што мак си уместо ружа набрао
Хладноћа кревета и језа живота
Нешто је што сам си себи изабрао
Друга је ствар што да признаш нећеш
Лакше за све је окривити судбину
Жалити себе и питати Бога: “Зашто”
Ал’ тако ћеш решити моју курчину
Пронађеш девојку и спаваш са њом
И видиш није невина ал’ није то ни био сан
Па кад јој ниси први што последњи би био
Ил’ мислиш да си баш ти Богом дан
Пре него што пођеш у загрљај среће
Рачунај да можда ниси ни ти прави
Теби се свидела јер лепа је и секси
А шта, други су без курца и сви ћорави?
Јер ако не схватиш да судбине нема
И наставиш њу и реалност да бркаш
Онда ти остаје десница и хладан кревет
У коме можеш до бесвести да дркаш
_____________________________________________________________________
МАРКО КРАЉЕВИЋ И ЗДРАВКО ЧОЛИЋ
Пјесму пише Краљвићу Марко
Пјесму пише са пуно опреза
Скривен и сам да нико не види
Чак и Шарца подаље завеза
Пјесму пише Краљевићу Марко
Текст, аранжман па је компонује
Пјевуши је скривен подалеко
Али тихо да нико не чује
Кад је Марко пјесму завршио
Одвезао Шарца па узјаха
Запути се на пут подалеки
У Сарајево, у град севдаха
Вади марко чутуру са вином
Ожеднио, пије не престаје
Не размишља о пјесми народној
Да се у њој пола Шарцу даје
Кад је стиг’о Марко до Сарај'ва
Заустави једног Босанчића:
Жвало мали дајде реци мени
Ђе је кућа од Здравка Чолића
Аој Марко јуначино знана
Кликће мали као соко сиви
Ђе ти живиш кад још увијек не знаш
Одкад Чола у Сарај'ву не живи
Сјаха с Шарца Краљевићу Марко
Башчаршијом поведе га пјешке
Да с’ напије барем воде ‘ладне
Присјети се Марко с вином грешке
Пије Шарац воде с Башчаршије
Марко сикти како никад није
Крену Шарац, а Марко га врати
И натера још једном да пије
Гледа Муса у Марка и Шарца
Па упита јер му јасно није:
Што наћера коња ти на силу
Напојеног да још воде пије
Како зашто, зачуди се Марко
Иако му сад до приче није
Вратити ме мора из Сарај'ва
А умјети неће ако једном пије
Љутит Марко узјаха свог Шарца
И поћера што је мог’о брже
Згужва папир у Миљацку баци
Тад и Шарац од туге зарже
Здравко Чолић Кошутњаком трчи
Не знајући шта Марка спопаде
Свестан није да баш тога трена
Без великог хита он остаде
_____________________________________________________________________
КРСТАРИЦА
Срели се миш и слон на мостићу
Па застали изнад воде Дрине
Реч о овом, реч о оном
И тако на ред дођоше године
Е, колико година имаш ти
Упита миш слона одједном
Па млад сам, имам само две
Ако морамо баш и о том
Па није да морамо, то ја онако
Поче се миш скоро правдати
Па добро, рече слон, кад је тако
А колико година имаш ти
Да је разлика у величини нормална
Миш јадан није тада био свестан
Па имам и ја исто две године
Само сам био мало болестан
(Ово је виц и имате среће
Што нисам сада са вама ту
Јер ако се вицу нисте насмејали
Знајте да сам врло бесан и љут
За сваки случај још једна строфа
Да нисам оџаба све ово блејао
Јебем у главу сваког понаособ
Ко се ововм вицу није насмејао)
_____________________________________________________________________
УПУТСТВО ЗА ПИСАЊЕ ПЕСАМА
Немој да читаш туђе песме
(Евентуално можеш моје)
Оловку у руку ил' Ворд отвори
И пиши лепо песмице своје
Јер као прво то нико не чита
Осим оно што мораш у школи
Ал’ тамо ти кажу шта си прочитао
Ти само поновиш и курац те боли
Читаш Хајнеа, Лорку, Јесењина
Јер, јебига, њих увек свако хвали
Не бери бригу што не знаш шта читаш
Нису ни они шта жврљају знали
Мисли о курцу док пишеш о брези
То ти је рецепт проверен мој
Знаш кол’ко песама тако написах
Не знам ни како се чита тај број
Само без страха и без идола
Батали мозак, а пусти руке
И сам ћеш се у чуду наћи:
Песма готова без по муке
Поезија никада није читана
И не вреди, брашо, ни пола бода
Све што си сјеб’о, сјебано није
Све се то зове - песничка слобода
_____________________________________________________________________
ЗНАМ ЈЕДНОГ ПОПА ШТО ВЕРУЈЕ У БОГА
Зашто ме попе тако критикујеш
Што ти је толико до тога стало
Што сам уместо: “Није тачно”
Рекао: “Је, у курцу мало”
Како ја ћутим док ти проповедаш
И правим се да ништа не чујем
Тако се и ти направи луд мало
Да ниси чуо како ја псујем
А успут, попе, само да знаш
Ти си ме научио, ја то не бих знао
Чиниш грех, јер одузимаш ми
Слободу коју Господ ми је дао
А баш ме занима, онако без везе
Идеш из WЦ-а, знам да си пишао
Како би га назвао, да сам те питао:
“Шта си то малочас у руци држао?”
Не бих ја попе ал’ јаче је од мене
У беседи једној кад си говорио
“Све што је од Бога”, зна се, “Добро је”
Па и курац ми је, ваљда, Бог створио
Пред крај новембра сину ти рођендан
Позван сам и ја био сам ти гост
Кол’ко се у Цркву и биологију разумем
Пре девет месеци био је пост
_____________________________________________________________________
ПЕСМА ОД ПРЕ 30 ГОДИНА
Има једно село
Моме срцу драго
Миле су ми све његове стазе
Најлепше на свету
Моме срцу мило
То су моје Сремске Лазе
Добри људи живе
У мом селу
Један другом животе би дали
Улице његове
Ноћу обасјане
Изгледају као Париз мали
Хладна река тече
Селом мојим
Хладнија од свакога извора
И Дунав је мали
Тада срцу моме
Кад погледам обале Видора
_____________________________________________________________________
СУЗЕ ДЕЧАКА
Дечак је мали плакао улицом
Ни гладан ни жедан био није
Ал’ ником није хтео да каже
Зашто је тужан, што сузе лије
Дечак је мали плакао улицом
Ни го, ни бос, ни подеран није
Ал’ ником није хтео да каже
Зашто је тужан, што сузе лије
Дечак је мали излоге гледао
И ништа што види пожелео није
Ал’ ником није хтео да каже
Зашто је тужан, што сузе лије
Дечак је мали баш све имао
Ничега ко дете жељан био није
Ал’ ником није хтео да каже
Зашто је тужан, што сузе лије
Дечак је мали гробљем шетао
Крај ниједног гроба застао није
Ал’ никоме није хтео да каже
Зашто је тужан, што сузе лије
Дечак је мали усвојен био
И ником никад рекао није
Да не зна ко су му родитељи
Зато је тужан и сузе лије
_____________________________________________________________________
НИЈЕ ТО ХУЛА ТО МИШЉЕЊЕ ЈЕ МОЈЕ
Опрости Боже свим људима
Опрости молим те из дна душе
Опрости Боже и онима што ме не воле
А док им не опростиш, нек ми курац пуше
Опрости Боже свим људима
Због грехова њихових што сузе лијем
Опрости им Боже по милосрђу своме
А док им не опростиш, на курац их набијем
Опрости Боже свим људима
Чак и онима што иза леђа ми лају
Опрости и онима што мисле ружно о мени
А док им не опростиш, нек ми киту дудлају
Опрости Боже свим људима
Моје је да молим а воља је Твоја
Опрости им Боже ма шта да су згрешили
А док им не опростиш, ту кита им је моја
Опрости Боже свим људима
Ниси их саздао да би их корио
Опрости им Боже таквим какви јесу
Предодређене на грех Ти си их створио
Опрости Боже мишљењу моме:
Боље да си пети дан стао и одморио
Потопом па доласком и сам Си признао
Није Ти баш требало то што шести дан Си створио
_____________________________________________________________________
КАД СВЕ САБЕРЕШ ДОБИЈЕШ КУРАЦ
Живим сам у стану, усамљен ко вук
Нигде не излазим али да не дуљим
С комшијама слабо, другова и немам
Два’ес’ и пет сати у комјутер буљим
Другачије беше док сам млађи био
Родитеље ретко виђах, никога не кривим
Ја док дођем кући, уморни спавају
А кад се пробудим: Они већ на њиви
Био сам другачији од другова мојих
Увек се издвајао, ништа к срцу прим’о
Једино им завидим што никад ко они
Баш ниједну ружну цуру нисам им’о
А рад што не подносим, посебна је прича
За ту моју врлину зна читаво село
Мени кад би случајно пет динара испало
Да се сагнем по њихи и то ме мрзело
Никад нисам радио, а свуда сам био
Одакле ми новац, не бих рећи знао
Ал’ за кафић, море, цигарете, цуре
Увек сам имао, а никад нисам крао
У ствари за цуре, ту новац не треба
Ако имаш језик као ја што имам срећу
Кад је питаш “оно” настави да брбљаш
И недај јој времена да ти каже: “Нећу”
Државни је пос’о сан свакоме био
Црнче без новаца, због пензије као
Мало људи познам, ако ћу реално
Ко се своје пензије баш науживао
Нисам био добар, свестан сам ја тога
Али шта да радим, све буде и прође
Једино је зајебано кад године стигну
Па рачун за младост на наплату дође
Ма јебеш сећања, само се нервирам
Коса пада сама, све ређе се шишам
Курац ми је некад две функције им’о
А данас ми служи искључиво да пишам
Али зато језик, хвала милом Богу
Ради ко подмазан и курац ме боле
Телефон је поред, а компјутер испред
На компу ми пуше, на мобилном воле
То је само кап у мору мог живота
Ал’ написах песму и о себи мало
А када цео живот свој бих опевао
То у деветнаест књига не би стало
И шта да вам кажем или саветујем
Све сам одузео и све сам сабрао:
Да се опет родим и могу да бирам
Ја бих овај живот опет изабрао
_____________________________________________________________________
АЈ ЈЕБЕШ НАСЛОВ ВАЖНА ЈЕ ПЕСМА
Стакло је пуцало, лед се ломио
Киша је падала, лифт се дизао
Кошава дувала, цигара димила
Ја сам и даље сладолед лизао
Сунце је сијало, Југа се распала
Муња је севала, пас се гризао
Покојник покопан, печат ударен
Ја сам и даље сладолед лизао
Ватра је горела, море се пенило
Просјак је просио, низ се низао
Певаљка певала, зора зарудела
Ја сам и даље сладолед лизао
Снег је окопнео, мотор се угасио
Крушка је сазрела, клизач се клизао
Вретено вртело, авион атерирао
Ја сам и даље сладолед лизао
На крају песме, какав бих био
Ако вам не бих искрено признао
Ма какав сладолед, откуд ми паре
Курац од овце ја сам лизао
_____________________________________________________________________
ПОЖУРИ ПОЛАКО
Застани мало, погледај около
Стићи ћеш тамо где си пошао
А нећеш ни знати журећи тако
Крај чега све си лепог прошао
Застани мало, погледај около
Можда ћеш нешто лепо видети
Можда угледаш птицу малену
Па ти се њезин цврткут свидети
Застани мало, погледај около
Бог нам је драги свашта поклонио
Можда угледаш цветић скршен
А не знаш да си га ти поломио
Застани мало, погледај около
Застани мало, човече малени
Можда ћеш видети паркић неки
И да је пролеће, трава се зелени
Застани мало, погледај около
Због да се не би касније кајао
А ако закасниш тамо где си пошао
Јеби се, што ниси иш’о већ застајао
_____________________________________________________________________
ХЕРОЈИ ИЛИ КУКАВИЦЕ
Не живи ми се овај живот без циља
Убио бих се, убрз’о крај животу мом
Јебе ме само истина одвратна
Што убити се можеш - само једном
Нисам ја кукавица тамо нека бедна
О Боже, па зар вам на то личим
Него само размишљам, оно без везе
Шта ако се убијем па се предомислим
Не бих се ја убио јер не волим себе
Него мислим тако муке ћу да скратим
Ал’ јебе ме радозналост шта ће бити овде
Оданде не видим, а не могу да се вратим
Убио бих ја се ко многи што пожеле
Нисам ја ову песму без везе саткао
Не знам за друге, а мене баш занима
Да ли би и ко би за мном заплакао
Пуцао бих у срце, глава ми је тврда
Верујем та опција сигурнија је и боља
И таман кад решим и писмо напишем
Сетим се: Па јеботе, ја немам пиштоља
Скочио бих у Саву са Бранковог моста
Решио проблеме и у новинама био
А’л јебе ме, брате, што не знам да пливам
Па се бојим да се не бих удавио
Ја сам, браћо, хришћанин и не бих то урадио
Јер то је грех... и да вас не смарам
Ове прве строфе написах за оне
Који то причају, да их зајебавам
Самоубица. Тема песме је ове
Што су вам тако суморна лица
И дилема вечна: Ко почини суицид
Да ли је херој ил’ је кукавица
Зашто дилема? Па обоје је логично:
Херој: Треба имат’ муда па себе убити
Кукавица: Исто тако логично звучи
Јер се са проблемима не може суочити
Претходна је строфа претрпана мало
И мало је пуно тешка за читање
Ал’ није битна строфа, нити песма цела
Него њен садржај и ово питање
_____________________________________________________________________
ЛЕП ЈЕ ЖИВОТ АКО ИМАШ ОЧИ
Стаклено звоно, група лажњака
Бисери бели на асфалту врелом
А поред пута пчела малена
Ужива на цвету смрдљивом, свелом
Кула на облаку, циганка стара
Бисери бели на асфалту врелом
А поред пута жена уплакана
Тужнога погледа и сва у белом
Брод од папира, пси луталице
Бисери бели на асфалту врелом
А поред пута никога нема
Неста и уплакана жена у белом
Стаклено звоно, група лажњака
Нема ни бисера на асфалту врелом
Само још увек пчела малена
Ужива на цвету смрдљивом, свелом
_____________________________________________________________________
СЕКС... ПОЗНАТО МИ ЗВУЧИ
Сети се Господе створења твога
У дане кад сузе молитва тера
Поклони мени бар пола дана
Да живим боље од једног кера
Кол’ко сам срећан, сујеверан постах
А некад уз молитве сузе сам лио
Чиме заслужих, горе од пса живим
Сигурно сам султан у првом животу био
Ни жељну ни ружну не могу да имам
Ма где, још ниже на дно сам пао
Зато сам сигуран да харем имах
Па сам се за два живота најебао
Без секса кажу, Бог је тако хтео
Човек не може нормално живети
Ала лажу! Па ја не знам ни шта то значи
По њиховом давно сам требао умрети
Ал’ ћутим мудро, о сексу друге слушам
А онда трећима то препричавам
Нека бар мисле, педери надркани
Да сваки дан са другом спавам
Како да кажем а да не завршим
Ни као мелодраму ни као бајку
Јебем ја, брате, свакога дана
Некоме оца, некоме мајку
_____________________________________________________________________
ЈЕБЕ МИ СЕ ЗА ВАС
Зидари некоме кућу зидају
По наредби шефа, брига их за кога
Свештеници празником литургију служе
Небитно да ли верују у Бога
Пекари хлеб месе и пеку
Боли их курац ко ће га јести
Спикери написане текстове читају
Небитно да ли су измишљене вести
Професор предаје по плану и програму
Пуца му курац да ли ученик слуша
Певачи тужне песме певају
Небитно да ли неког заболи душа
Касирке куцају и цифру ти кажу
Да ли имаш пара брига их није
Пивари пиво праве и пакују
Небитно да ли ће ико да га пије
То им је посао, тако и треба
Важно је да га радити знају
Испуне норму, чекају плату
Небитно дал’ власници ћара имају
И ја сам сличан, пишем без везе
Боли ме курац, књигу ћу издати
Имаће ИСБН, ЦИП, у библиотекама бити
Небитно да ли ће је ико читати
_____________________________________________________________________
СВЕ ЈЕ ДАНАС НОРМАЛНО
Срушићу пушницу, циглу сачувати
Зато је са свих страна снимам
Јер желим потпуно исту да саградим
Због тог морам снимке да имам
Посадићу цвеће, бринути о њему
Редовно заливати, воду доносити
А када процвета, башту зашарени
Онда ћу га ручном косом покосити
Разбићу пепљару, ову коју имам
И голим ћу рукама стакло да покупим
Знам продавницу у којој иста има
Па ћу прошетати због да другу купим
Ископаћу бунар ашовом, лопатом
Полако, прецизно има да се злати
А када завршим, вода се појави
Одморићу мало па га затрпати
Скуваћу кафицу, јаку али слађу
И уз цигарету док је будем пио
Не себе ради, него због вас браћо
Размишљаћу зашто сам све ово радио
Рећи ћу вам зашто, ништа не брините
Не желим да живите због мене у бризи
Ал стрпљења имајте, одговор вас чека
Наравно, у песми, у следећој књизи
_____________________________________________________________________
ОДЈЕБИ КРАВУ ИДИ НА СЛАВУ
Зелени се ливада, на њој пасе крава
Чува је девојчица, лепотица права
Очи су јој зелене, а коса јој плава
Сукњица прозирна јер фали постава
Краву је завезала где је свежа трава
Мало је прилегла ал' неће да спава
Задња јој је година, факултет свршава
Понела је књигу па се преслишава
Птичице певају, тихо тече Сава
Девојку запази момче са свог сплава
Одједном девојчицу обузела страва
Јер угледа да јој се младић приближава
Шта ли ће да тражи, следи ли расправа
Ружних мисли девојци препуна је глава
Младић лепо приђе, културнога става
У госте је позвао, сутра му је слава
Збунила се девојка ко да је поплава
Културни младићи ретка су појава
Шта ли је одлучила студенткиња права
Глеадјући младића док се удаљава
_____________________________________________________________________
ОДЈЕБИ КРАВУ ИДИ НА СЛАВУ
Зелени се ливада, на њој пасе крава
Чува је девојчица, лепотица права
Очи су јој зелене, а коса јој плава
Сукњица прозирна јер фали постава
Краву је завезала где је свежа трава
Мало је прилегла ал' неће да спава
Задња јој је година, факултет свршава
Понела је књигу па се преслишава
Птичице певају, тихо тече Сава
Девојку запази момче са свог сплава
Одједном девојчицу обузела страва
Јер угледа да јој се младић приближава
Шта ли ће да тражи, следи ли расправа
Ружних мисли девојци препуна је глава
Младић лепо приђе, културнога става
У госте је позвао, сутра му је слава
Збунила се девојка ко да је поплава
Културни младићи ретка су појава
Шта ли је одлучила студенткиња права
Глеадјући младића док се удаљава
_____________________________________________________________________
ОДЈЕБИ КРАВУ ИДИ НА СЛАВУ
Зелени се ливада, на њој пасе крава
Чува је девојчица, лепотица права
Очи су јој зелене, а коса јој плава
Сукњица прозирна јер фали постава
Краву је завезала где је свежа трава
Мало је прилегла ал' неће да спава
Задња јој је година, факултет свршава
Понела је књигу па се преслишава
Птичице певају, тихо тече Сава
Девојку запази момче са свог сплава
Одједном девојчицу обузела страва
Јер угледа да јој се младић приближава
Шта ли ће да тражи, следи ли расправа
Ружних мисли девојци препуна је глава
Младић лепо приђе, културнога става
У госте је позвао, сутра му је слава
Збунила се девојка ко да је поплава
Културни младићи ретка су појава
Шта ли је одлучила студенткиња права
Глеадјући младића док се удаљава
_____________________________________________________________________
ОДЈЕБИ КРАВУ ИДИ НА СЛАВУ
Зелени се ливада, на њој пасе крава
Чува је девојчица, лепотица права
Очи су јој зелене, а коса јој плава
Сукњица прозирна јер фали постава
Краву је завезала где је свежа трава
Мало је прилегла ал' неће да спава
Задња јој је година, факултет свршава
Понела је књигу па се преслишава
Птичице певају, тихо тече Сава
Девојку запази момче са свог сплава
Одједном девојчицу обузела страва
Јер угледа да јој се младић приближава
Шта ли ће да тражи, следи ли расправа
Ружних мисли девојци препуна је глава
Младић лепо приђе, културнога става
У госте је позвао, сутра му је слава
Збунила се девојка ко да је поплава
Културни младићи ретка су појава
Шта ли је одлучила студенткиња права
Глеадјући младића док се удаљава
_____________________________________________________________________
ОДЈЕБИ КРАВУ ИДИ НА СЛАВУ
Зелени се ливада, на њој пасе крава
Чува је девојчица, лепотица права
Очи су јој зелене, а коса јој плава
Сукњица прозирна јер фали постава
Краву је завезала где је свежа трава
Мало је прилегла ал' неће да спава
Задња јој је година, факултет свршава
Понела је књигу па се преслишава
Птичице певају, тихо тече Сава
Девојку запази момче са свог сплава
Одједном девојчицу обузела страва
Јер угледа да јој се младић приближава
Шта ли ће да тражи, следи ли расправа
Ружних мисли девојци препуна је глава
Младић лепо приђе, културнога става
У госте је позвао, сутра му је слава
Збунила се девојка ко да је поплава
Културни младићи ретка су појава
Шта ли је одлучила студенткиња права
Глеадјући младића док се удаљава
_____________________________________________________________________
ОДЈЕБИ КРАВУ ИДИ НА СЛАВУ
Зелени се ливада, на њој пасе крава
Чува је девојчица, лепотица права
Очи су јој зелене, а коса јој плава
Сукњица прозирна јер фали постава
Краву је завезала где је свежа трава
Мало је прилегла ал' неће да спава
Задња јој је година, факултет свршава
Понела је књигу па се преслишава
Птичице певају, тихо тече Сава
Девојку запази момче са свог сплава
Одједном девојчицу обузела страва
Јер угледа да јој се младић приближава
Шта ли ће да тражи, следи ли расправа
Ружних мисли девојци препуна је глава
Младић лепо приђе, културнога става
У госте је позвао, сутра му је слава
Збунила се девојка ко да је поплава
Културни младићи ретка су појава
Шта ли је одлучила студенткиња права
Глеадјући младића док се удаљава
_____________________________________________________________________
ОДЈЕБИ КРАВУ ИДИ НА СЛАВУ
Зелени се ливада, на њој пасе крава
Чува је девојчица, лепотица права
Очи су јој зелене, а коса јој плава
Сукњица прозирна јер фали постава
Краву је завезала где је свежа трава
Мало је прилегла ал' неће да спава
Задња јој је година, факултет свршава
Понела је књигу па се преслишава
Птичице певају, тихо тече Сава
Девојку запази момче са свог сплава
Одједном девојчицу обузела страва
Јер угледа да јој се младић приближава
Шта ли ће да тражи, следи ли расправа
Ружних мисли девојци препуна је глава
Младић лепо приђе, културнога става
У госте је позвао, сутра му је слава
Збунила се девојка ко да је поплава
Културни младићи ретка су појава
Шта ли је одлучила студенткиња права
Глеадјући младића док се удаљава
_____________________________________________________________________
ОДЈЕБИ КРАВУ ИДИ НА СЛАВУ
Зелени се ливада, на њој пасе крава
Чува је девојчица, лепотица права
Очи су јој зелене, а коса јој плава
Сукњица прозирна јер фали постава
Краву је завезала где је свежа трава
Мало је прилегла ал' неће да спава
Задња јој је година, факултет свршава
Понела је књигу па се преслишава
Птичице певају, тихо тече Сава
Девојку запази момче са свог сплава
Одједном девојчицу обузела страва
Јер угледа да јој се младић приближава
Шта ли ће да тражи, следи ли расправа
Ружних мисли девојци препуна је глава
Младић лепо приђе, културнога става
У госте је позвао, сутра му је слава
Збунила се девојка ко да је поплава
Културни младићи ретка су појава
Шта ли је одлучила студенткиња права
Глеадјући младића док се удаљава
_____________________________________________________________________
ОДЈЕБИ КРАВУ ИДИ НА СЛАВУ
Зелени се ливада, на њој пасе крава
Чува је девојчица, лепотица права
Очи су јој зелене, а коса јој плава
Сукњица прозирна јер фали постава
Краву је завезала где је свежа трава
Мало је прилегла ал' неће да спава
Задња јој је година, факултет свршава
Понела је књигу па се преслишава
Птичице певају, тихо тече Сава
Девојку запази момче са свог сплава
Одједном девојчицу обузела страва
Јер угледа да јој се младић приближава
Шта ли ће да тражи, следи ли расправа
Ружних мисли девојци препуна је глава
Младић лепо приђе, културнога става
У госте је позвао, сутра му је слава
Збунила се девојка ко да је поплава
Културни младићи ретка су појава
Шта ли је одлучила студенткиња права
Глеадјући младића док се удаљава
_____________________________________________________________________
ОДЈЕБИ КРАВУ ИДИ НА СЛАВУ
Зелени се ливада, на њој пасе крава
Чува је девојчица, лепотица права
Очи су јој зелене, а коса јој плава
Сукњица прозирна јер фали постава
Краву је завезала где је свежа трава
Мало је прилегла ал' неће да спава
Задња јој је година, факултет свршава
Понела је књигу па се преслишава
Птичице певају, тихо тече Сава
Девојку запази момче са свог сплава
Одједном девојчицу обузела страва
Јер угледа да јој се младић приближава
Шта ли ће да тражи, следи ли расправа
Ружних мисли девојци препуна је глава
Младић лепо приђе, културнога става
У госте је позвао, сутра му је слава
Збунила се девојка ко да је поплава
Културни младићи ретка су појава
Шта ли је одлучила студенткиња права
Глеадјући младића док се удаљава
_____________________________________________________________________
ОДЈЕБИ КРАВУ ИДИ НА СЛАВУ
Зелени се ливада, на њој пасе крава
Чува је девојчица, лепотица права
Очи су јој зелене, а коса јој плава
Сукњица прозирна јер фали постава
Краву је завезала где је свежа трава
Мало је прилегла ал' неће да спава
Задња јој је година, факултет свршава
Понела је књигу па се преслишава
Птичице певају, тихо тече Сава
Девојку запази момче са свог сплава
Одједном девојчицу обузела страва
Јер угледа да јој се младић приближава
Шта ли ће да тражи, следи ли расправа
Ружних мисли девојци препуна је глава
Младић лепо приђе, културнога става
У госте је позвао, сутра му је слава
Збунила се девојка ко да је поплава
Културни младићи ретка су појава
Шта ли је одлучила студенткиња права
Глеадјући младића док се удаљава
Краву је завезала где је свежа трава
Мало је прилегла ал' неће да спава
Задња јој је година, факултет свршава
Понела је књигу па се преслишава
Птичице певају, тихо тече Сава
Девојку запази момче са свог сплава
Одједном девојчицу обузела страва
Јер угледа да јој се младић приближава
Шта ли ће да тражи, следи ли расправа
Ружних мисли девојци препуна је глава
Младић лепо приђе, културнога става
У госте је позвао, сутра му је слава
Збунила се девојка ко да је поплава
Културни младићи ретка су појава
Шта ли је одлучила студенткиња права
Глеадјући младића док се удаљава
Збунила се девојка ко да је поплава
Културни младићи ретка су појава
Шта ли је одлучила студенткиња права
Глеадјући младића док се удаљава
_____________________________________________________________________
НИКО КАО ЈА
Шта је ненормално што пијанци пију
Или што уцвељени горке сузе лију
Или што мусави своје лице мију
Ил' што курве свој посао крију
Шта је ненормално што лопови краду
Ил' што беспослени лајсају по граду
Ил' што силеџија шаком гађа браду
Ил' што овцу вук задави најбољу у стаду
Шта је ненормално што трговац вара
Ил' што тајкун не зна колко има пара
или што те глупан својом причом смара
или што се љубав у мржњу претвара
Шта је ненормално што јесен носи кише
Ил' што богат неда него жели више
Или што гумица хемијску не брише
Ил' што тесар, као ја, лепе песме пише
_____________________________________________________________________
БРОЈАЛИЦА
Ово је прва строфа
И ево прве пословице:
"Љубав према отаџбини
Не зна за туђе границе"
Ово је друга строфа
И она пословицу има:
"Рибе се лове удицом
А људи са речима"
Ово је трећа строфа
Па ево и пословице треће:
"Хајдуке свако хвали
Ал' нико за њима неће"
Ово је пета строфа
Песме из четири дела
Четврту сам избацио
Јер ми се није свидела
_____________________________________________________________________
ЧОВЕК ЈЕ ПОСТАО ОД МАЈМУНА
Човек је постао од мајмуна
Дарвин, еволуција, ствари су чисте
(А баш ме занима онако без везе
Шта ли мајмуни о томе мисле)
Неки се не слажу, неки га бране
Такав сам неки утисак стекао
Једни тврде: То је немогуће
А други: Дарвин то није ни рекао
Човек је постао од мајмуна
Опетујем због једног питања:
Што курчева еволуција стаде
Баш кад сам на реду био ја?
_____________________________________________________________________
Књига је посвећена једној Мирјани,
једној Шапчанки, једном Анђелу,
једној љубави без краја...
Споменик на лето 2017,
Љубав највећу на свету,
(7. 7. 2017 - 21. 1. 2018.)
најлепши период мога живота.
_____________________________________________________________________
Нема коментара:
Постави коментар